Odlomak iz priče Vremeplovac

Ovo mi je i dalje jedno od omiljenih sećanja iz detinjstva. - Brate, što kupuješ taj eurokrem blok kad za 10 kinti više imaš da kupiš kinder bueno. - Zato što, moj dragi konzumentu masovne kulture, postoje neke stvari koje novac ne može kupiti. Eurokrem blok ima sposobnost da me vrati kroz vreme, kinder bueno nema. Kad šuškam omotom dok ga otvaram i kad osetim taj ukus, vratim se u Čačak, imam 5 godina i deda me nosi na ramenima kroz pijacu. Išli smo na ćevape i ja sad jedem eurokrem blok posmatrajući ljude oko sebe iz visinske perspektive. Držim se za dedu i mljackam, on me zove Lolo i sa onim svojim širokim osmehom i ponosom me predstavlja ljudima, a nana kupuje kore za gibanicu za večeru. Eurokrem blok me vrati u vreme kad sam se osećao sigurnim i nedodirljivim, vrati me u ta nesrećna srećna vremena kad novac nije vredeo ništa, ali reč i obraz još jesu. Vrati me na moj mali tron na dedinom ramenima, kada sam širio oči i upijao sve oko sebe. Na trenutak zaboravim da je sad vreme kada svi žmure, a i to malo što gledaju, gledaju u zemlju...