Recent Posts

Arhiva

Tags

Zašto je Staljin zabranio komad M.A. Bulgakova Batum?





M.A. Bulgakov napisao je komad Batum 1939. godine. Мeđutim, komad tada nije bio postavljen, jer ga je Staljin zabranio. Cela priča o tom komadu nosi tragičan karakter, iako je Bulgakov često doživljavao razne peripetije nakon što bi njegova dela ugledala svetlost dana. Međutim, ovaj udarac nije preživeo. Sa nervnim slomom udružila se komplikacija stare hronične bolesti i nije prošlo ni pola godine od zabrane komada, a Mihail Bulgakov je preminuo.


Da se podsetimo razvoja događaja. U dnevniku Jelene Sergejevne Bulgakove iz 1939. godine ima dosta zapisa, vezanih za stvaranje i zabranu komada, a ima i ranijih zapisa.


1936 godina, 6 februar.

„М.А. je konačno odlučio da napiše komad o Staljinu“.*


1939. godina, 16 januar.

„A posle odmora, uveče, Miša se latio, posle duge pauze, komada o Staljinu. Samo što sam pročitala prvu (po komadu – drugu) scenu. Strašno mi se dopala. Sva lica su živa“.


18 januar.

„I juče i ove večeri Miša piše komad, smišljajući, pritom, i situacije za buduće scene, likove, proučava građu. Daće bog, biće uspeha!“


24 jul.

„Komad je završen! Obavljen je potpuno neverovatan posao – za deset dana napisao je devetu scenu i doterao je, i redigovao ceo komad – sa značajnim izmenama“.


Svi su bili ushićeni komadom - partijski radnici, pozorišna uprava i glumci, prijatelji. Komad se dopao i V.I. Nemiroviču-Dančenku, direktoru pozorišta MHAT (Moskovski hudožestveni akademski teatar). Komad su poslali „vrhuški“ na odobrenje, a MHAT je započeo ozbiljne pripreme oko postavke. Za početak, grupa glumaca, autor i njegova žena odlučili su da otputuju u Tiflis i Batumi, gde se odvijaju događaji opisani u komadu, vezani za revolucionarnu delatnost mladog Staljina. Od svih komada i romana o mladosti vožda – „Batum“ je najbolji. U njemu je upečatljivo prikazan i žar borbe, i odrastanje samog Staljina, stasavanje romantičnog nepokornog mladića u borca čelične volje.

Bulgakova su na put ispratili uz počasti, pozorište je poslalo kola. Pohvale, cveće, pozorišta iz cele zemlje molila su da im se pruži mogućnost da postave komad. Voz je krenuo u novi život - za pisca. Dva sata kasnije, u Serpuhovu, u vagonu mu je isporučen telegram. U njemu je pisalo: „Potreba za putovanjem se izgubila.“ „Vrhuška“ nije dozvolila postavku komada. Nakon toga, Bulgakovima su svi okrenuli leđa. Telefon je ćutao. Navraćali su samo najbliskiji prijatelji. Bulgakov se razboleo. Jelena Sergejevna je unela u dnevnik sledeći zapis.


18 oktobar.

„Danas dva zanimljiva poziva. Prvi – od Fadejeva, o tome da će sutra doći da poseti Mišu, nisam zapisala da je bila u MHAT-u vlada i tom prilikom je generalni sekretar, razgovarajući s Nemirovičem rekao da smatra da je komad „Batum“ veoma dobar, ali da on ne može da se stavi na scenu.“


Bulgakovljeva čast bila je sačuvana, ali ne i zdravlje. 10. marta 1940. godine Mihail Afanasjevič Bulgakov je preminuo. Mnogo kopalja slomilo se od tada u raspravama i pretpostavkama zašto Staljin nije dozvolio postavku komada, iako ga je ranije odobrio. Teško da je odgovor jednoznačan.

Bio je oktobar 1939. godine. Drugi svetski rat je već započeo. Nemci su zauzeli Varšavu. Može se pretpostaviti da je podsećanje na klasne bitke, koje su smrtno razjedinile rusko društvo i njegovu (voždovu) ulogu u tim okršajima, Staljin smatrao štetnim za sebe u datom političkom trenutku. Upečatljivi, talentovani prikaz klasne borbe mogao je da izazove dezintegraciju društva. Tih dana su za podsticanje patriotizma i objednjenje naroda, koji se još uvek nije ohladio od klasnih okršaja, radila sva dostupna sredstva, od kojih su razne grane umetnosti, a naročito filmovi, bili u prvim redovima. Za učvršćivanje nacionalnog jedinstva – film „Svinjarka i pastir“ režisera Ivana Pirjeva (1941). Za buđenje muževnosti, težnje da se zaštiti domovina sve do samopožrtvovanosti i gordosti zarad zemlje i naroda – „Аleksandar Nevski“ Sergeja Ejzenštajna (1938) i „Suvorov“ Vsevoloda Pudovkina (1940). Svi: pesnici, umetnici, kompozitori, publicisti – davali su svoj doprinos. Bulgakov se nije priklonio toj većini, a to je imalo svoju cenu. Međutim, ono što čini Bulgakovljevo delo večnim i autentičnim i jeste – njegova beskompomisnost.

Međutim, postoji još jedna dimenzija potencijalnog odgovora na pitanje Staljinove zabrane komada. Tiče se dokumentarne građe koju je M.A. Bulgakov izučavao, prikupljajući informacije koje je koristio tokom pisanja komada. Želja nam je da vam ipak ne otkrijemo sve, i da tu dimenziju otkrijete čitajući ovaj sjajan komad.

* Svi citati su iz Dnevnika Margarite Jelene i Mihaila Bulgakova, Beograd: Rad, 2005.

ul. Balkanska 35-39,

II sprat, lokal 6

Beograd Srbija 11 000

silesija@outlook.com

064/9485-373

  • Black Twitter Icon
  • Black Instagram Icon

©2018 by Silesija. Proudly created with Wix.com