ul. Balkanska 35-39,

II sprat, lokal 6

Beograd Srbija 11 000

silesija@outlook.com

064/414-6013

  • Black Twitter Icon
  • Black Instagram Icon

©2018 by Silesija. Proudly created with Wix.com

Recent Posts

Lekovitost smeha

March 26, 2019

Moderan život postao je sve komplikovaniji, i veruje se da je stres postao primarna prepreka smehu. Smeh je fizička ekspresija humora i radosti, koja ima lekovita dejstva i višestruke zdravstvene dobrobiti.

 

 

 

Da li ste nekada bili u napetoj ili teškoj situaciji, a onda ste iznenada prasnuli u smeh? Ili ste osetili olakšanje ili opuštanje nakon gledanja izuzetno smešnog filma?

Ispostavilo se da postoji naučno potkrepljenje za staru izreku „smeh je najbolji lek“.

Smeh aktivira telesnu reakciju opuštanja. Nalik je mentalnom džogiranju, koje šalje pozitivnu poruku svim unutrašnjim organima, dok istovremeno tonira stomačne mišiće.

Medicina je odavno prepoznala značaj humora. Početkom četrnaestog veka, Anri de Mondevij, profesor hirurgije, promovisao je postoperativnu terapiju humorom. Norman Kazins, novinar i profesor, takođe je pokrenuo trend sopstvenog „lečenja“, zasnovan na promeni raspoloženja uz pomoć smeha. Prema Kazinsu, deset minuta smeha omogućavalo je do dva sata bezbolnog sna.

Mnoga istraživanja su dokazala blagotvorne efekte smeha. Smejanje tokom humorističnog filma pomera prag bola i može da pomogne u slamanju začaranog kruga bola, gubitka sna, depresije i imunosupresije. Smeh snižava krvni pritisak, nivoe epinefrina i glukoze, i povećava toleranciju na glukozu.

Humoristične intervencije mogu naročito biti od pomoći kod starijih osoba. Nalazi ukazuju na to da veseli ljudi imaju manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti. Blagotvorni efekti humora bili su primećeni kod starijih korisnika staračkih domova.

Kako je napomenuo Frojd, humor je možda najbolji odbrambeni mehanizam psihe, koji nam je dostupan u borbi protiv anksioznosti. Crni humor može se smatrati odbrambenim mehanizmom u nemogućim situacijama ili traumatičnim okolnostima, koji doprinosi smanjenju tenzije ili prevladavanju stresa. Potraga za smešnim aspektom u teškoj situaciji može nam pomoći da je podnesemo, a kada je upotrebimo da pomognemo i drugima da je podnesu, može poprimiti i altruističan karakter.

 

Navodimo sedam razloga zašto bi trebalo da već danas počnete da se smejete.

1. Smeh je zarazan

Otkriće neurona ogledala — koji uzrokuju da se smejemo kada nam se neko nasmeje — potvrđuje verovanje da je smeh zarazan.

Kada ste potišteni, boravak s razdraganim prijateljima može da pomogne vašem mozgu da pokrene sopstvenu reakciju smeha i pojača bliskost, a oba doprinose vašem osećaju dobrobiti. Šta mislite, zašto je smisao za humor tako bitna crta pri izboru partnera? Zato što volimo osećanje koje izaziva zajednički smeh i naše telo želi što više tog osećanja.

 

2. Smeh smanjuje lučenje hormona stresa

Kada se smejete, dolazi do kontrakcije mišića, koja pojačava dotok krvi i snabdevanje kiseonikom. To stimuliše srce i pluća i aktivira lučenje endorfina, koji vam mogu pomoći da se osećate opuštenije i fizički i emotivno.

 

3. Smeh doprinosi razvoju mozga

Sreća i humor mogu da poboljšaju rad mozga - postoje dokazi o povećanoj povezanosti različitih delova mozga do koje dolazi usled reakcije na smeh. Humor stimuliše postojeće neurone i podstiče rast novih neurona i sinapsi. S obzirom na neuroplastičnost mozga, zarad sopstvenog dobra, morali bismo da učinimo životna iskustva što pozitivnijim i smešnijim.

 

4. Smeh doprinosi imunitetu

Prema jednom istraživanju, obavljenom u Indijana Stejt školi za negu bolesnika, razdragani smeh može pojačati prirodne količine ćelija ubica, vrste belih krvnih zrnaca koja napadaju ćelije raka.

 

5. Smeh povećava rezlijentnost

Rezilijentnost je sposobnost da se neuspeh posmatra kao prirodna preteča uspeha, umesto kao negativni ishod. Rezilijentni ljudi su srećniji i uspešniji.

Sposobnost priznavanja grešaka bez ljutnje ili frustracije igra bitnu ulogu u razvijanju rezilijentnosti. Smejanje greškama nam pruža uviđanje da su greške prirodan deo naših života.

 

6. Smeh potiskuje depresiju

Istraživanja pokazuju da je smeh sjajan način da se izađe iz začaranog kruga depresije. Potištenost može postati obrazac ili predrasuda ukoliko povremeno ne iskoračimo iz sebe. Ako postanemo svedok sopstvene situacije umesto da dozvolimo sebi da se osećamo kao žrtva, možemo da sagledamo ono što je smešno u tome i to iz nove perspektive. Čak i usiljeni smeh oslobađa koktele hormona, neuropeptida i dopamina, koji poboljšavaju raspoloženje.  

 

7. Smeh smanjuje bol

Ljudi koji se smeju ne osećaju slabije bol, međutim, izjavljuju da im manje smeta bol koji doživljavaju. Nije u pitanju promena u jačini bola. Količina bola ostaje ista, ali se vaša opažena jačina bola smanjuje, dok vaša vera u to da se možete izboriti sa njim raste. Smeh sam po sebi nije rešenje, ali može da pomogne u prevazilaženju nelagodnosti.

 

Saveti kako da unesete više smeha u svoj život:

 

  • Neka vam humor postane prioritet - tako što ćete pročitati smešnu knjigu, pogledati neku komediju ili poslušati svog omiljenog komičara.

  • Smejte se sa prijateljima. Provodite više vremena sa ljudima, s kojima vam je zabavno.

  • Vežbajte smeh jogu. Smeh joga je savremena tehnika razvijena u Indiji, koja ohrabruje učesnike da imitiraju čin smejanja s ciljem da postignu pozitivne psihološke ishode.

  • Ne zaboravite da je život smešan. Sposobnost da se smejete sami sebi čini vas privlačnim drugima i može smanjiti stres kom ste izloženi. Fokusirajte se na pronalaženje smešnih trenutaka u svakodnevici, a zatim prepričajte prijatelju smešan događaj da biste pojačali snagu smeha, podelivši ga sa drugim.

  • Imajte u vidu i šta nije smešno. Ismevanje drugih nije smešno. Budite razboriti u vezi sopstvenog humora smejući se sa – a ne – ljudima.   

 

Možete praktikovati smeh tako što ćete, za početak, postaviti zabavu kao prioritet. Pronađite situacije u kojima možete da budete blesavi. Ne zaboravite da se smeh, baš kao i osmeh, nikada ne smanjuje kada ga delite sa drugima.

 

Please reload

March 26, 2019

Please reload

Arhiva

Please reload

Tags

Please reload